недеља, 30. новембар 2014.

Иван Т. Брковић: СЛОВО О ИМЕНУ



Иван Т. Брковић

 СЛОВО  О ИМЕНУ

                         Пре него што се заборави
                                           Горан Бреговић
                         
                                    “по мени се ништа неће звати 
                                      памтите ме по пјесмама мојим.”
                                      Бијело Дугме: “Пристао сам…”
                                      Музика: Горан Бреговић
                                     Текст: Душко Трифуновић

                                   
 “Бог је створио човек 
 а Калашњиков Бреговића учинио јe
све људе једнаким.”
                         Запис са Интернета    

                              

1.      Дугмадија кличе Бреговићу
 
 Не може се лако
 заобићи
 Бреговић.

 Представљао се као дугме
 а био је громада
 музике и песме
 фино  извајана.

 Када умре
 пришиће му отпало дугме
 од најбељег  венчачког  мермера
 на неко забито  брдо.
 Еј Горане Брега! Волимо те!
 Одјебте на друге планине
 где нема зиме ни у чије име.

Само звуци и речи оних
који су се стално селили
могу да прате селидбу
Горан пресељен у васиону
у новом тону не припада ником.
Коленовић Требевића
сам себи предак
нотни лист му је родни лист
рођења радосног јутрења
младостања и одазивања,

Музичари су као певци
рођени из музике 
да у њој и нестану
у љубави и борби
или како је већ
најхрабрији  од  свих
то  предсказао: у љутој рибљој
или некој другој  чорби.

Бреговић  је  прво
закопчао  народ
пробрао дугмад  за одећу
крој и мада  Гитаријада
није никад била Илијада
била је увек на граници битке
и Одисеја пре авантуре  атлантичке.

2.      Поход  на  хиподром

Брегородан  горанонародан
да не заврши као Његош
зазидан у камењу.
И враг у пламену –
нема  мира  док је споменика.
Бреговић  непрелазан
први човек на позорници
последњи на залазници
до које је могао да се повуће
у име јуче и данас
али не данас и сутра.

А изашао је из брега
разгоран  развијорен
као из  велике тубе  за  зубе
помешан са комадима љуте
пасте што по језику
мелодију дубе
о цурама радним и парадним
за преко воље ураниле
нумером с радија разнежене
мамурајуће Белзебубе.

Хееј!  Брега  царе где си?
Чекамо те? Је ли дошло време?
Пређ`те на друге планине
где нису унапред
распродане зиме.
Упамтите ми пјесме
заборавите име!

Бреговић је био лазан
тазан  разан  мазан
песмонагазан
гитарозаразан
јер од свирке је све
постајало боље
од рођења до смрти
и после толико година
крај успаване коњице
окидајући успут zoom
зум снимке сећања
пешице од Хајдучке Чесме         
уживо уз Јелен Пиво
и са рајским гаранцијама
Осигурања Цептер
путем за Цареву Ћуприју
да се на тркалишту снова
оконча давног јутра
идила у ватрометном еху
Бреговић - Калашњикова.
Boom  бум-бум  бум!
 Хееј!  После старе чесме
шта још песма не сме! 



3.      Механика  дугмета

           Од Бијелог Дугмета
           првог усхићења
           до оркестра за сахране
           и рођења.
                     Од  првих  хтења  врења
                      од  точкића  до  точка
                      са  пет  отвора  у  празнини
                      сведених редукцијом на један
                      недостижни оквир поклопцу
                      дугмету прикопчаном
                      на исту рупицу
                      без напрстка  и  конца
                      замајцу без ослонца
                      Бреговић је био талац. 
        Бреговић  лаконог 
        и   непрелазан .

А  био је прелазан 
као болест 
чест промукао звук
после  бронхитиса
упале гласних жица
прелазне песмине пнеумоније
и гласовне катаракте.
Бреговић је казан  бдења
после сахрана и рођења.

             Белог одела  и труба  тромбона
туба  које свих пет рупица множе
са  десетинама великих рупа
дугме више неће стајати
на пола пришивено
довољан је вакум златних цеви
да држи и сунце у ваздуху
а не порцеланско
дугменце са тавана
већ  велики  оркестар
за ускрснућа и  зачећа.
Бреговић  још  није  казан.

Са откинутог дугмета
винуо се у ваздух
Горан  Брега ко зна од чега
ко зна  где  кад    
због  чега
у белом оделу
као предратни  фабрикант
трговац музиком
или како су  се некад
носили трговци робљем
и  сакупљачи  перја.

4.       Паника  у  Скендерији

              Између  Бреге  и Черге
              између белог дугмета
и црног конца
између  светлости  и звука
између погођених мелодија
и оних  промашених
између свега промашеног
и  погођеног
у бехару  липа протуреном
кроз обруч  песме
Горан оран  разоран
пред њим  падају
звезде  од  среће
помрачен   месец  са  стропа
и сва у паници Скендерија
пуца на пола сред
изгубљене  утакмице
севдаха  у  ритму  рокенрола.
А Тифа Ален и  Бебек
              као осушени  Бобек
              ђавољи  ученици
              бекови певачи
              подмећу  леђа
              да се кошара не распадне
              каријатиде  стопљене  уједно
              држе  олимпијско средиште
              на  дугмету  врху  рога
              младог  наколмованог  бога

              док  се Горан  Брега  уздиже
              лак  грозан  у својој  лакоћи
               порозан  у  својој  мекоћи
               не  обећавајући  ништа
               осим сете.
              Када  Бијело  угаси  свијетла
              покупи инструменте
              и менструалне улошке  пјевачице
              позорница  је  друга  гробница.
             Празан  Бреговић
             коленовић  Требевића
             гледа своје  музе
полегле  на врхунце око  Сарајева
и ледоломце  на Миљацки
претворене у  оргуље  леда.
Беда белог
дугмета цвета
по разнобојним  кончићима
којим  је било  ушивано 
за највиша места на кошуљи.

Бреговић дугметар
колекционар  старинског
откопчавања  седефних  прелива
које звук изнова целива
да љубавна  ствар
публици  блиска
не остане  иста
зачарани дугметар
и гитариста.



5.      Мистерије  имена

          А  на  крају  се сам
          ослободио дугмет
          и  осигуран музиком 
          није дао све
за један звук босански
ледоломаца  на  Миљацки
него је  у  корак  с  липама
прешао на другу  страну
потрпао у ранац
што  је  преостало
од Ђурђев Данка
и отишао преко гора  и  брегова
са свиралом  у џепу
кроз чаршију
од засталих  шедрвана
носећи о рамену
ешарпу  Атлантика
боје екстровертних  јоргована
сокацима
који се са виса
бацају у реку
пре скакача  са  Козје Ћуприје
ноћобдија из Бабића Баште
или самоубица са  Бембаше.

Наднаравни  Бреговић
без пуцади  саморажалован
генерал  који  је  сам  покидао
еполете лишће звездице
одликовања  розете
и место јединог дугмета
повео за собом поворке нота
као конфете од  хартије.
Бреговић узлазан
сав  од  музике  одваљен
Бреговић  брзорук
и незаобилазан.
А  лакше  но  икад
обилазио  је  редом
горе брегове  пећине
и усред  циче зиме
врхом  највише  планине
окружен већ другим  гласовима
на пољима ускрсле  Аркадије.
Хеј ноћи! Стани зора нек сване!
Нека зора  сване! … Ееј
БрррЕГО  ррОДЕ! … Чујеш  ли?
Још  пјевушимо  твоје  пјесме
Ал’  душе  ти реци право
Како ти оно  бјеше
име цијело?

За све људе…
Дугме?!  Од кости чеоне
стидне од дрвета пластике
метала ма од чег било
одавно изгубљено и успут
магијом звука пронађено
изнутра дум – дум пукло
једнако  Б  и  ј  е  л  о  .

                        Иван Т. Брковић


Нема коментара:

Постави коментар