субота, 14. септембар 2013.

ЗАМКЕ ЗА ТРУБАДУРЕ



Једна од рајачких планинарских стаза води до Камене чесме и даље, до пустоши Дебелог брда. Усечена у стрмине, повремено уска и наткриљена густом, црном шумом, релативно дугачка и ван других путева, она није често обилажена. Већина излетника дође до половине стазе, тамо где почиње успон, шума и танак цурк малог извора и врати се. Тек понека групица, или осамљени авантуриста, проходају је целу, у дубокој тишини шуме, густе и тамне.
На крају те дивље стазе, у малој удољици, нашао је сунчану оазу изровашених стена и узнемирених мрава. Пред њим се рушио поток у стеновиту пустош а са стране је сунце бљескало на каменом озиданој чесми у облику триптиха.


Њене правилне линије – дело људских руку у тој дивљини деловале су   надземаљски. Амбијент који је призивао ирационално, нешто онострано и у њему одјекнуше тактови песме Ролингстоунса „Наклоност ђаволу“:

Дозволите ми да вам се представим.
Ја сам човек од богатства и укуса.


...
Возио сам тенк,
Носио генералски чин...

     Те, 1990. године, Ролингстоунси су први пут гостовали у Прагу. Управо тог лета трупе Варшавског пакта које су 1968. године угушиле слободарско "Прашко пролеће" најзад су почеле да постепено напуштају тадашњу Чехословачку. Веома споро, мислили су Чеси и Словаци, али коначно, надали су се. На друмовима су се могле срести тенковске колоне на путу ка границама, док је Праг био пун полиције. Наиме, уочи Ролингстоунс-викенда из затвора је побегао неки вишеструки убица па је полиција "имала разлога" да запоседне све прилазе стадиону.
Но, и поред тога, на монструозно великом соц-стадиону Страхов, изграђеном на врху брда, окупило се скоро сто хиљада људи: они старији  -  вршњаци Стоунса запосели су трибине, а млађи сам терен са запаљеним свећама у рукама.
Све је било спремно за спектакл: подијум је био јарко осветљен а две огромне девојке од гуме, висине солитера, љупко су клатиле прекрштене ноге док су им из запаљених цигарета избијали светлосни и димни ефекти.
На сцену је прво истрчао Мик Џегер и рок догађај деценије је почео уз громогласне повике и хук стадиона: у почетку старе композиције за загревање публике и уходавање Стоунса.


Када су и они старији почели да певају и играју заједно са ансамблом, на ред је дошао велики хит Ролингстоунса "Satisfaction".
Никад нисам задовољан, никад нисам задовољан
А трудим се и трудим се и трудим се и трудим…
Већ прве тактове је дочекао громогласан повик одушевљења а потом су се сви препустили музици: 
…човек се огласи на радију
И прича ми све више И више
О  неким бескорисним стварима
Које би требало да ми распале машту…

Читав стадион је певао, живео и дисао заједно са Стоунсима.

…Душо, боље дођи поново можда следеће недеље
Јер, знаш, ово ми нису срећни дани…

Ко до тада није веровао, могао се уверити да је тачно оно што је познати чески приповедач Јозеф Шкворецки тврдио: џез, рок и сва та помало дивља музика није само експлозија животне енергије већ и облик побуне, израз људске чезње за слободом.

          Мик Џегер је то, наравно, знао. Када су се аплаузи и повици стишали, пришао је микрофону, испружио руке ка публици и сачекао да и последњи хук нестане са брда. Налик на привиђење изнад треперавог мора свећа, у потпуној тисини која је прекрила стадион тако да се чуло дисање масе, тихо и сугестивно је прошапутао у микрофон:

            The tanks are rolling out,

            The Stones are rolling in...
            (Тенкови одлазе / Стоунси долазе...)

Свима је застао дах - сто хиљада људи више није дисало. У огромној шкољци стадиона отвореној према звездама, напетих лица под мистичном светлошћу безбројних треперавих свећа, они су тог тренутка додирнули небо…


Овде, поред Камене чесме, Ролингстоунси су певали о оностраном. Приче о таквим везама Ролингстоунса поникле су у Лондону, поводом гитаристе групе, Брајана Џонса - обавештава нас Дејан Цукић. У његовом стану окупљали су се млади уметници и радознали снобови и уз хипнотичке звуке мароканске музике, између застрашујућих слика и скулптура које су вребале из углова, размењивали књиге и часописе о окултном и мистичном. У таквој атмосфери Мику Џегеру је његова девојка Маријана Фејтфул поклонила “Мајстора и Маргариту” Михаила Булгакова, тада тек објављен роман који је већ дуго у самом врху светске књижевности. Инспирисан њиме, Џегер је написао текст песме за коју је са Китом Ричардом покушавао да компонује музику.

... Дозволите ми да вам се представим.
Ја сам човек од богатства и укуса
И постављам замке за трубадуре
Који гину пре него што стигну у Бомбај...

За то време видео-спот за песму Jumpn`Jack Flash са демонски нашминканим Стоунсима и најава новог албума заинтригирала је и Жан Лик-Годара да сними филм о стварању једне песме. Догодило се да је то било управо мучно стварање музике за “Наклоност ђаволу”. После више промена и убрзања темпа створена је егзотична подлога са удараљкама и конгама, па је Џегеров вокал зазвучао опасно, али и шеретски.

… Као што је сваки пандур криминалац,
И сви грешници свеци…

Заказан је бесплатан концерт у лондонском Хајд-парку када је стигла вест да се гитариста и оснивач групе, Брајан Џонс, у чијој кући је све почело, удавио у свом базену, омамљен дрогом. Хајд-парк је тако постао место опроштаја од њега. Концерт у Алтамонту је замишљен да буде реприза Вудстока која ће га превазићи. Међутим, после више организационих пропуста, концерт је почео тучама у којима су учестовали и музичари са бине, а завршио се наступом Стоунса и песмом  Sympathy For The Devil.


… ако ме сретнете
Будите опрезни.
Покажите наклоност и укус,
Употребите све научене љубазности
Или ћу вам упропастити душу.

Ноте су постале злослутне, туче су се размахале, потегнуте су палице. Један млади црнац је извукао пиштољ да заплаши могуће нападаче. Добио је ударац ножем у леђа од „анђела пакла“ - локалних моторциклиста ангажованих као обезбеђење...


Ту сам много година.
Украо сам многима душу и тело...

Убрзо после фиаска коцерта у Алтамонту, већ у првим месецима седме деценије, нестали су Битлси, а убрзо и Џим Морисон, Џими Хенрикс, Џенис Џоплин...

Драго ми је да смо се упознали
Надам се да погађате моје име…

Rolling Stones-Sympathy For The Devil


Миливој Анђелковић