понедељак, 31. јул 2017.

НАЈСРЕЋНИЈИ НА СВЕТУ - ???

JEDINA ZEMLJA NA SVETU KOJA IMA MINISTARSTVO SREĆE

Butan je jedina zemlja na svetu u kojoj je vlast uverena da je težnja za srećom svakog stanovnika najvažniji cilj

Zapravo im je to toliko važno, da je pravo na sreću upisano u član 9 njihovog ustava.

Iz tog razloga se, svakoj osobi u zemlji u sklopu popisa stanovništva, između ostalog, postavlja i pitanje “jeste li srećni?”. U poslednjem popisu sprovedenom 2015. godine, 35 posto stanovništva je izjavilo da su “veoma srećni”, 47,9 posto se oseća umereno srećnima”, a samo 8,8 posto stanovnika je izavilo da su “nesrećni”.


U Butanu ne postoji koncept bruto domaćeg proizvoda. Umesto toga, za blagostanja u zemlji koristi se drugačiji indikator – bruto nacionalna sreća.

Bruto nacionalna sreća je koncept koji je nastao 1972. godine u Butanu kao ideja tadašnjeg butanskog kralja. Ideja predstavlja protivtežu bruto nacionalnom proizvodu i potiče iz budizma.


Postoje četiri osnovne komponente bruto nacionalne sreće a to su kulturna dimenzija, ravnopravan ekonomski razvoj, dobro upravljanje i zaštita životne sredine.

Stoga, sreća se smatra glavnim prioritetom nacionalne politike. Vlada Butana čak je osnovala i Ministarstvo sreće, koje do sada nije imala ni jedna zemlja na svetu.

Autor: Radio 021

Butan je jedina zemlja na svetu gde je tantrički budizam zvanična religija. Vlada veruje da potraga za srećom svakog građanina predstavlja glavni cilj države.


 Ova država nije pogođena problemima poput globalne gladi i siromaštva. Ljudi tamo žive srećni i upravo to predstavlja prioritet nacionalne politike.
U Butanu su ljudi veoma otvoreni, nisu opterećeni tehnologijom i čuvaju svoju jedinstvenu kulturnu baštinu koju veoma cene i poštuju.
Kod njih je protivzakonito ubijati životinje i većina stanovništva su vegetarijanci.
Butan nije urbanizovan i poseduje neverovatne prirodne lepote. Kraljevstvo je u stanju da za sebe obezbedi dovoljno hrane i odeće. Miran, srećan i neopterećen život cilj je svakog Butanaca.


Ako ubijete zaštićenu životinju, idete na doživotnu robiju. Svima je rođendan istog dana. Dozvoljeno je ne samo da muškarac oženi više žena, već i da žena uzme više muškaraca. Plastične kese su van zakona. Kao i prodaja duvana. Hoćete još?

Kraljevina Butan je budistička monarhija smeštena na Himalajima i okružena Kinom i Indijom. Njen glavni grad je Timpu, prostire se na teritoriji od oko 39 kvadratnih kilometara i ima nešto manje od 800 hiljada stanovnika. Zbog čega je zavredila da se njome bavimo? Evo 27 stvari koje nama padaju na pamet.


1. Reč "Butan" verovatno na sanskrtu znači "planinski region", ali postoji mogućnost i da znači "kraj Tibeta", što ima smisla. Zvanično ime, ono koje oni sami koriste, međutim nije Butan već Druk Jul što znači "Zemlja zmaja" ali znači i "Zmajski narod".
2. To je prva zemlja u svetu koja zaštitu životne sredine ima kao ustavnu obligaciju. 60 odsto teritorije u svakom trenutku mora da bude pod šumom. Trenutno je 72 odsto.
3. Prestonica Timpu je jedan od dva glavna grada u Aziji u kojoj ne postoji semafor (drugi je Pjongjang). Kada su vlasti postavile jedan, čitav narod je ustao na noge pa su ga uklonili.
4. Ovo je jedina država na svetu u kojoj je zabranjena prodajaduvana. Oni nemaju problem sa tim pušenjem u kafićima.


5. Butanski maniri traže da odbijete hranu ako vam je neko ponudi, i to tako što ćete pokriti usta rukama i govoriti "mešu, mešu". Možete da pokleknete tek posle drugog ili trećeg insistiranja.
6. Svako ko ubije crnovratog ždrala, koji je ugrožen i za Butance verski sveta ptica, suočen je sa doživotnom robijom. Zapravo, ovo će se desiti svakome ko ubije bilo koju zaštićenu životinju.
7. Butan je poslednja zemlja na svetu koja je uvela televiziju i internet, i to 1999. godine.
8. Oni su takođe i jedina zemlja na svetu koja je uvela bruto nacionalnu sreću kao jedino merilo društvenog napretka. Za razliku od njih, svi mi ostali merimo bruto domaći proizvod. A oni su među najsrećnijim narodima na svetu: barem tako pokazuju sva ispitivanja Ujedinjenih nacija.


9. Prvi strani turisti su došli u Butan tek 1974. godine.
10. Butan je domovina najviše neosvojene planine na svetu, Gangkhar Puensuma, koji je visok 7.570 metara.
11. Butan je jedina zemlja na svetu koja je "ugljo-odvodna", odnosno koja apsorbuje više ugljendioksida nego što ga proizvodi.

12. Jedina su država na svetu kojoj je najveći izvozni proizvod obnovljiva energija.
13. Plastične kese su zabranjene od 1999. Umesto njih koriste se pamučne, u potpunosti biorazgradive.
14. Nacionalna životinja je takin, vrsta azijske divlje koze.
15. Kao nacionalne sportove Zmajski narod vidi streličarstvo i pikado, koji igraju na svoj sopstveni način.
16. Svi građani zvanično postaju godinu dana stariji za Novu godinu, pa tako niko ne može da zaboravi nečiji rođendan.

17. Butanci su za razliku od nas Evropljana zadržali verovanje u moć falusa i imaju dugu tradicijunjegovog crtanja na svojim kućama, kako bi se pospešila plodnost i donela sreća.
18. Zakonom je propisano kako smete da se oblačite kada idete na posao ili u manastir ili hram. Drugim rečima, morate da nosite tradicionalnu narodnu nošnju.
19. Za svaki dan boravka u Butanu strani turisti moraju da izdvoje od 200 do 300 dolara. Za. Svaki. Dan. Boravka. Ali ovo nije toliko loše koliko zvuči, pošto u tome imate uključen hotel sa četiri zvezdice, sve obroke, transport, vodiča i vozača. Jedino piće nije uračunato u cenu. 65 dolara od te cifre ide na finansiranje obrazovnog i zdravstvenog sistema, što znači, ako posetite Butan, pomažete sigurno lokalnoj zajednici.

20. U Butanu je zakonom dozvoljena ne samo poligamija (kada jedan muškarac ima više žena) veći poliandrija (kada jedna žena ima više muškaraca).
21. Incest nije neuobičajen u ovoj zemlji, i često se dešava da se brat i sestra venčaju da bi se očuvala čistota krvi. Još je češće venčavanje među rođacima.

22. Tradicionalno gledano, nasledstvo nad zemljom, kućom i životinjama se uglavnom prenosi na najstariju ćerku, ne na sina.
23. Kada se muž i žena venčaju, muž se seli u ženinu kuću.

24. Kada Butanci dočekuju gosta kažu "kuzuzanpola". Ovo može da znači "dobro jutro", "zdravo" ili "kako ste?".
25. Mobilna telefonija je stigla u ovo himalajsko kraljevstvo tek 2003. godine.
26. Zabranjena je gradnja zgrada viših od pet spratova.
27. Ljudi u Butanu nemaju prezimena. Zapravo, jedina osoba u celoj zemlji koja ima prezime je kralj, koji se preziva Vangčuk. Ovo je obrnuto od prakse u Japanu recimo, u kome jedino carska porodica nema prezime. Istovremeno, postoji oko 50 imena koje se vrte u krug, pa se zato koriste dodaci poput očevih imena, mesta rođenja ili profesije da bi se ljudi lakše identifikovali.
(S. D.)

Odlican video o Butanu na https://www.facebook.com/ForensicSoul/videos/1038715842868152/





среда, 24. јун 2015.

ДРЖЕЋИ БОГА ЗА РУКУ

Сунчано јутро на планини је као стварање света. 


Господар Светлости прелива лишће и траве полираним сребром, дугачке сенке мреже Простор скривајући заостале чете Таме. 



У даљини, кроз измаглицу се постројавају брда, облa као леђа старих, зелених слонова. 


Врхови крошњи се повијају и исправљају – то брада Господара Ветрова мери Време – до Потопа је још далеко.

После подне је покушао да преброји нијансе зелене и код двадесете изгубио рачун. 

Увече је добио подсмешљиви коментар – појавио се први свитац треперећи хладном, аветињски-зеленом; хиљаду првом нијансом зелене боје. 


Врлудао је изнад тамних трава као заблудели дух који тражи тог уображеног Мерача Природе.

Негде у њему, обасјана сећањима на јутро, одјекнула је мелодија умирујућег ритма и моћног тоналитета: гитара Карлоса Сантане у којој је обитавао сам Свевишњи када је стварао овај свет. 


Рођен сам с жељом да држим Бога за руку, каже Сантана. Никада нисам свирао због новца, нити због славе. Желео сам да ме људи обожавају као што су волели мог оца. Када сам имао пет година, видео сам колико се људи диве мом оцу, његовом гласу и виолини. Тада сам рекао: То је оно што желим. А када сам имао седам, он ме је научио како да то постигнем, како да свирајући виолину причам са птицама. Открио ми је кд који разумеју и животиње, и биљке, и људи. Као и Марли или Колтрејн, имам унивезални тон, који говори ко сам. Људи чују једну ноту и знају све о мени”.

Миливој Анђелковић

недеља, 30. новембар 2014.

Иван Т. Брковић: СЛОВО О ИМЕНУ



Иван Т. Брковић

 СЛОВО  О ИМЕНУ

                         Пре него што се заборави
                                           Горан Бреговић
                         
                                    “по мени се ништа неће звати 
                                      памтите ме по пјесмама мојим.”
                                      Бијело Дугме: “Пристао сам…”
                                      Музика: Горан Бреговић
                                     Текст: Душко Трифуновић

                                   
 “Бог је створио човек 
 а Калашњиков Бреговића учинио јe
све људе једнаким.”
                         Запис са Интернета    

                              

1.      Дугмадија кличе Бреговићу
 
 Не може се лако
 заобићи
 Бреговић.

 Представљао се као дугме
 а био је громада
 музике и песме
 фино  извајана.

 Када умре
 пришиће му отпало дугме
 од најбељег  венчачког  мермера
 на неко забито  брдо.
 Еј Горане Брега! Волимо те!
 Одјебте на друге планине
 где нема зиме ни у чије име.

Само звуци и речи оних
који су се стално селили
могу да прате селидбу
Горан пресељен у васиону
у новом тону не припада ником.
Коленовић Требевића
сам себи предак
нотни лист му је родни лист
рођења радосног јутрења
младостања и одазивања,

Музичари су као певци
рођени из музике 
да у њој и нестану
у љубави и борби
или како је већ
најхрабрији  од  свих
то  предсказао: у љутој рибљој
или некој другој  чорби.

Бреговић  је  прво
закопчао  народ
пробрао дугмад  за одећу
крој и мада  Гитаријада
није никад била Илијада
била је увек на граници битке
и Одисеја пре авантуре  атлантичке.

2.      Поход  на  хиподром

Брегородан  горанонародан
да не заврши као Његош
зазидан у камењу.
И враг у пламену –
нема  мира  док је споменика.
Бреговић  непрелазан
први човек на позорници
последњи на залазници
до које је могао да се повуће
у име јуче и данас
али не данас и сутра.

А изашао је из брега
разгоран  развијорен
као из  велике тубе  за  зубе
помешан са комадима љуте
пасте што по језику
мелодију дубе
о цурама радним и парадним
за преко воље ураниле
нумером с радија разнежене
мамурајуће Белзебубе.

Хееј!  Брега  царе где си?
Чекамо те? Је ли дошло време?
Пређ`те на друге планине
где нису унапред
распродане зиме.
Упамтите ми пјесме
заборавите име!

Бреговић је био лазан
тазан  разан  мазан
песмонагазан
гитарозаразан
јер од свирке је све
постајало боље
од рођења до смрти
и после толико година
крај успаване коњице
окидајући успут zoom
зум снимке сећања
пешице од Хајдучке Чесме         
уживо уз Јелен Пиво
и са рајским гаранцијама
Осигурања Цептер
путем за Цареву Ћуприју
да се на тркалишту снова
оконча давног јутра
идила у ватрометном еху
Бреговић - Калашњикова.
Boom  бум-бум  бум!
 Хееј!  После старе чесме
шта још песма не сме! 



3.      Механика  дугмета

           Од Бијелог Дугмета
           првог усхићења
           до оркестра за сахране
           и рођења.
                     Од  првих  хтења  врења
                      од  точкића  до  точка
                      са  пет  отвора  у  празнини
                      сведених редукцијом на један
                      недостижни оквир поклопцу
                      дугмету прикопчаном
                      на исту рупицу
                      без напрстка  и  конца
                      замајцу без ослонца
                      Бреговић је био талац. 
        Бреговић  лаконог 
        и   непрелазан .

А  био је прелазан 
као болест 
чест промукао звук
после  бронхитиса
упале гласних жица
прелазне песмине пнеумоније
и гласовне катаракте.
Бреговић је казан  бдења
после сахрана и рођења.

             Белог одела  и труба  тромбона
туба  које свих пет рупица множе
са  десетинама великих рупа
дугме више неће стајати
на пола пришивено
довољан је вакум златних цеви
да држи и сунце у ваздуху
а не порцеланско
дугменце са тавана
већ  велики  оркестар
за ускрснућа и  зачећа.
Бреговић  још  није  казан.

Са откинутог дугмета
винуо се у ваздух
Горан  Брега ко зна од чега
ко зна  где  кад    
због  чега
у белом оделу
као предратни  фабрикант
трговац музиком
или како су  се некад
носили трговци робљем
и  сакупљачи  перја.

4.       Паника  у  Скендерији

              Између  Бреге  и Черге
              између белог дугмета
и црног конца
између  светлости  и звука
између погођених мелодија
и оних  промашених
између свега промашеног
и  погођеног
у бехару  липа протуреном
кроз обруч  песме
Горан оран  разоран
пред њим  падају
звезде  од  среће
помрачен   месец  са  стропа
и сва у паници Скендерија
пуца на пола сред
изгубљене  утакмице
севдаха  у  ритму  рокенрола.
А Тифа Ален и  Бебек
              као осушени  Бобек
              ђавољи  ученици
              бекови певачи
              подмећу  леђа
              да се кошара не распадне
              каријатиде  стопљене  уједно
              држе  олимпијско средиште
              на  дугмету  врху  рога
              младог  наколмованог  бога

              док  се Горан  Брега  уздиже
              лак  грозан  у својој  лакоћи
               порозан  у  својој  мекоћи
               не  обећавајући  ништа
               осим сете.
              Када  Бијело  угаси  свијетла
              покупи инструменте
              и менструалне улошке  пјевачице
              позорница  је  друга  гробница.
             Празан  Бреговић
             коленовић  Требевића
             гледа своје  музе
полегле  на врхунце око  Сарајева
и ледоломце  на Миљацки
претворене у  оргуље  леда.
Беда белог
дугмета цвета
по разнобојним  кончићима
којим  је било  ушивано 
за највиша места на кошуљи.

Бреговић дугметар
колекционар  старинског
откопчавања  седефних  прелива
које звук изнова целива
да љубавна  ствар
публици  блиска
не остане  иста
зачарани дугметар
и гитариста.



5.      Мистерије  имена

          А  на  крају  се сам
          ослободио дугмет
          и  осигуран музиком 
          није дао све
за један звук босански
ледоломаца  на  Миљацки
него је  у  корак  с  липама
прешао на другу  страну
потрпао у ранац
што  је  преостало
од Ђурђев Данка
и отишао преко гора  и  брегова
са свиралом  у џепу
кроз чаршију
од засталих  шедрвана
носећи о рамену
ешарпу  Атлантика
боје екстровертних  јоргована
сокацима
који се са виса
бацају у реку
пре скакача  са  Козје Ћуприје
ноћобдија из Бабића Баште
или самоубица са  Бембаше.

Наднаравни  Бреговић
без пуцади  саморажалован
генерал  који  је  сам  покидао
еполете лишће звездице
одликовања  розете
и место јединог дугмета
повео за собом поворке нота
као конфете од  хартије.
Бреговић узлазан
сав  од  музике  одваљен
Бреговић  брзорук
и незаобилазан.
А  лакше  но  икад
обилазио  је  редом
горе брегове  пећине
и усред  циче зиме
врхом  највише  планине
окружен већ другим  гласовима
на пољима ускрсле  Аркадије.
Хеј ноћи! Стани зора нек сване!
Нека зора  сване! … Ееј
БрррЕГО  ррОДЕ! … Чујеш  ли?
Још  пјевушимо  твоје  пјесме
Ал’  душе  ти реци право
Како ти оно  бјеше
име цијело?

За све људе…
Дугме?!  Од кости чеоне
стидне од дрвета пластике
метала ма од чег било
одавно изгубљено и успут
магијом звука пронађено
изнутра дум – дум пукло
једнако  Б  и  ј  е  л  о  .

                        Иван Т. Брковић